српски
Mobing na poslu
Šta je zapravo mobing na poslu? Govorimo o problemu sa kojima se suočava čak više od trećine zaposlenih u svetu. Svi zajedno pokušavaju da pronađu najbolja zakonska rešenja i da zakonske odredbe u ovoj oblasti učine efikasnijim. Postavlja se pitanje u kojoj meri je moguće primeniti zakone, koji uređuju ovako škatljivu temu o kojoj ljudi često puta prećutkuju ili ne žele da o tome pričaju, smatrajući da o ovakvim stvarima i nije najbolje pričati drugima. Bežanje od problema, često puta čini se najboljim rešenjem, jer žrtve mobinga smatraju da istina sa druge strane može doneti prezir ili proglašavanje tih osoba nesposobnim da se izbore za svoja prava i da stvari postave na svoje mesto.
Crna brojka, odnosno broj slučajeva mobing na poslu sve više ostaju pod velom tajne, broj slučajeva je veliki i zbog toga je neophodno raditi na promeni svesti ljudi i ukazati im da se sa istinom moraju suočiti i prihvatiti je, jer u suprotnom vera da će se promeniti nešto, može ih dovesti u još veće razočarenje. Stavljanjem „stvari pod tepih“, stanje sigurno nećemo promeniti na bolje.
Zakonska regulativa u Republici Srbiji
Što se tiče Republike Srbije, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu pokušava da pronađe najbolje odgovore na probleme u pogledu svakog mogućeg vida zlostavljanja na radu i generalno se bazira na prevenciji, ali u sebi sadrži i odredbe kojima se uređuje postupak zaštite u slučaju da dođe do mobinga na poslu. Zakona o radu predviđa da je osnovna uloga poslodavca da obezbedi odgovarajuće uslove rada i stara se o bezbednosti i zaštiti zaposlenih na radu, dok Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu detaljno govori i razrađuje obaveze poslodavca koji je dužan da pre stupanja zaposlenog na rad pouči zaposlenog o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja. Naravno i da zaposlenog zaštiti ako do zloupotrebe dođe.
Sama zakonska formulacija kaže da zlostavljanje predstavlja svako aktivo ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, koje ima za cilj povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, izazivanje straha kod zaposlenog, stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg ili uvredljivog okruženja, pogoršavanje uslova na radu ili takvo ponašanje, koje dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu
raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.
Iz same definicije mobinga na poslu, možemo zaključiti da je neophodna svest i namera usmerena na zlostavljanje zaposlenog. Shodno zakonskim odredbama, kao izvršilac mobinga na poslu se može pojaviti poslodavac kao fizičko lice, odgovorno lice kod poslodavca i zaposleni odnosno grupa zaposlenih.
Kako se zaštiti od mobinga na poslu?
U zavisnosti od toga ko je izvršio mobing na poslu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, predviđa dva moguća vida zaštite u zavisnosti od toga ko se pojavljuje u ulozi izvršioca.
- Prvi vid zaštite od mobinga na poslu odnosi se na zaštitu koju je dužan da obezbedi poslodavac i da putem postupka posredovanja (interne medijacije), imenovanjem posrednika pokuša da pronađe najbolje moguće rešenje.
- Drugi vid zaštite od mobinga na poslu obezbeđuje se pred nadležnim sudom podnošenjem tužbe gde zaposleni može da zahteva naknadu materijalne i nemeterijalne štete i objavljivanje presude donete povodom navedene tužbe. Osnovna obaveza tužioca je da učini verovatnim da je izvšeno zlostavljanje i ako u tome uspe teret dokazivanja se prevaljuje na poslodavcu, gde on sam mora da dokaže da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu.
Od koga naplatiti štetu nastalu mobingom na poslu?
Što se tiče naknade štete, poslodavac je dužan da nadoknadi svu štetu zaposlenom nastalu mobingom na poslu, kako materijalnu, tako i nematerijalnu, ali ipak ima pravo da se regresira od onog zaposlenom koji je izvršio akt zlostavljanja. Smatramo da što se tiče zakonske legislative u Republici Srbiji, uz proširenje svesti zaposlenih, da postoje adekvatni zakonski mehanizmi zaštite, mogla da rezultira i boljom zaštitom od mobinga na poslu.
Ukoliko smatrate da ste i vi žrtva mobing na poslu, naš savet jeste da se obratite advokatu koji je specijalizovan u ovoj pravnoj oblasti.
Autor teksta: Advokatski pripravnik Milan Todorović;
