Nasledno pravo u Republici Srbiji

Kod većine ljudi, pitanje zaostavštine i nasledjivanja se postavlja nakon smrti bliske osobe. Potencijalno, nerešeni imovinski odnosi nakon smrti ostavioca mogu da dovedu do loših porodičnih odnosa.

S tim u vezi, advokati iz advokatske kancelarije Rašić i Partneri preporučuju da lica
koja imaju vredniju pokretnu i nepokretnu imovinu za života sačine testament ili zaključe ugovor o doživotnom izdržavanju.

Međutim, u slučaju da nakon smrti ostavioca ne postoji neki vid raspolaganja ostavioca zaostavštinom još za njegovog života, primenjuju se zakonske odredbe Zakona o nasleđivanju, te se zaostavština deli u skladu sa odredbama o zakonskim redovima.

Na prvom mestu, nakon smrti ostavioca postavlja se pitanje pokretanja ostavinskog
postupka. Postupak ostavine se pokreće u većini slučajeva podnošenjem predloga (zahteva) za pokretanje ostavinskog postupka, iako je obaveza suda da postupak pokrene po službenoj dužnosti ukoliko je ostavilac imao nepokretnu imovinu, što se u praksi retko dešava zbog relativno sporog rada suda.

Naši advokati specijalizovani za postupke nasleđivanja pružaju usluge savetovanja i
zastupanja klijenata pred sudovima i javnim beležnicima u sledećim predmetima:

* Sastavljanje testamenta
* Zakonsko nasleđivanje
* Pravo nužnih naslednika, pravo na nužni deo
* Isključenje naslednika
* Poništaj testamenta
* Vođenje ostavinskog postupka
* Nasledno pravni sporovi
* Ugovor o doživotnom izdržavanju