Pravo na suđenje u razumnom roku

Sud mora da provede postupak bez odugovlačenja i sa što manje troškova. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje kriviční, parnični i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinskopravni zahtev. Javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku. Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ill istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Lice, čije pravo na sudenje u razumnom roku je povređeno, ima pravo da se sudskom odlukom konstatuje povreda prava na suđenje u razumnom roku, da se nadležnom sudu naloži da stvar što pre reši, kao i pravo na odgovarajuću satisfakcionu naknadu (pravično zadovoljenje). Vrste pravičnog zadovoljenja jesu:

• pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku,
• pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku,
• pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Obveznik obeštećenja je Republika Srbija po principu objektivne odgovornosti.

Tekst pripremio: Advokat Rašić B. Stevan